Bajka novogodišnje noći

Veju, veju pahulje.
Mraz po staklu šara.
Stiže Nova godina, a odlazi stara.

Stara je bila divna. Spektakularna. Tokom deset "prenetih" dana do termina porođaja, mislila sam da je ceo svet moj. I bio je. Trudnoća je zaista najlepše iskustvo u životu žene. One imaju moć da stvore novi život u sopstvenoj utrobi i to ih čini boginjama. Setite se ovoga kada jednu sretnete na šalteru, u gradskom prevozu, u redu na kasi. Nakon devet meseci, čeka ih strmoglav pad u svakodnevnicu punu obaveza, obojenu ljubavlju, strepnjom i zbunjenošću. I tako do kraja.

Kada dobiješ dete, shvatiš koliko si toga mogla da uradiš pre malog zamotuljka, a nisi. Recimo, da šetaš ceo dan, ne misleći na kuvanje, hranjenje, spavanje i ritam (sa velikim R). Mogla sam da idem na bazen, bez razmišljanja o vremenu za sušenje kose. Nisam. Mogla sam da izlazim i družim se više. Nisam. Mogla sam da upišem kurs bilo čega. Ne. Mogla sam da proslavim Novu godinu kako dolukije, a ne u stanu pred tv-om. Da, ni to nisam učinila. Poučena tim iskustvom, sela sam i ozbiljno razmislila o sutrašnjoj novogodišnjoj noći. Fejs je pun očekivanja. Neki su spremili rakiju, neki skupljaju snagu pod ćebetom, drugi su već otputovali i hvale se slikama iz Beča, Budimpešte, Rima i Pariza. Majka (baka) savetuje: "Nećeš nikad mlađa". Sve je to u redu, ljudi moji.

Zamotuljak je prehlađen. Obavljanje fizioloških potreba sam svela na ginisov rekord, ako su sinhronizovane sa plačem i vikanjem jedina dva naučena sloga - "ma-ma". Znam da će mi ovaj razlog sledeće godine zvučati kao mlitav izgovor za izbegavanje novogodišnjeg ludila, ali "sedi di si". Želela sam ludu i glamuroznu noć. Uz nove cipelice, zvono haljinu i raskošne lokne. Možda bi me muž častio i profi šminkom. Bio bi to divan doček. Mnogo razdragan i malo pijan. Ljubili bismo se u ponoć uz trubače i vatromet. Bajkovito, zar ne?

Umesto toga, zamotuljak ću leći ranije, da je uhvati čvrst san do teške artiljerije u ponoć. Prigušiću svetlo, upaliti lampice, pustiti novogodišnji program (verovatnije neki film iz naše arhive). Natočiću "visoke" čaše vinom za specijalne prilike. Visoke čaše uvek donesu glamur. Napraviću palačinke. Njemu s kremom i plazmom, meni s nutelom. Zaspaćemo pre ponoći. Smrznućemo se, kad isključe grejanje. Onda ćemo se razbuditi, jer zubi se moraju prati, a posle... Mašta je čudo. :) E to je bajka!

Prvi dan nove godine, počeće pre petlova, sa njom u našem krevetu. Pokušaće da nas probudi vikom i kopanjem očiju, ali će nas na noge podići jedino miris pune pelene i želja za malo svežeg vazduha.

Večeras se pobrinite da budete sa onima bez kojih ne možete. Nije bitno gde. To je jedini izbor koji vas ne dovodi do ŠBBKBB (šta bi bilo kad bi bilo) momenta. Srećna Nova godina!

Nova godina iz druge perspektive  

Miriše s prizemlja

Prva četiri meseca, s ove distance, su mačji kašalj. Pre nekoliko meseci, dojenje je bilo špansko selo.

Dojenje je najvažnije!!! Korisno za vas, najveće bogatstvo za bebu. Za vas dvoje, kao tim, ono je neprikosnoveno. Opušteno, smireno, sigurno i odgovorno pristupite tom zadatku. Priroda je sve lepo udesila, samo nekim ženama treba više truda, a nekim bebama više podsticaja. Vrlo je jednostavno. Posavetujte se i tražite pomoć  ukoliko imate problem sa količinom mleka, lenjom bebom ili bolnim bradavicama.

Naslov posta nagoveštava da majčino mleko miriše s prizemlja. NE :) Ovo je zapravo vodič za ishranu bebe, koji vam moze dobro doći od bebinog četvrtog meseca, pa dok ne postanete master sa bebinim loncem.  Do četvrtog meseca, samo i isključivo DOJENJE!

Rode i druge izmišljotine

- Mama, a kako sam ja došla na ovaj svet?

- Donela te tica roda. :)

- A kako ona izgleda?

- Velika ptica, sa ogromnim krilima i kljunom. Ima mnogo perja i dve dugačke noge. 

- A gde ona zivi?

- Gde god je toplo. 

- A zasto je ona mene htela da donese na ovaj svet?

- Jer te je mama jako želela.

- Jel moze ona mene i da odnese odavde?

- Ne!

- Zasto?

- Jer si sad porasla i ne moze da te nosi, a ni mama joj ne bi dozvolila. Dosta je price, klopaj to, pa idemo u setnju. 

- Da, mama me ne da nikom. 

Jeste izmišljotina, ali vrlo romantična. A ja volim romantiku. Ponekad i patetiku, kad je okrenem u humor. Ima mnogo izmišljotina u životu svakog od nas. Postojimo mi, koji svesno verujemo u njih, a postoje i kul tipovi.

Rodu sam zaista željno isčekivala. Koliko god da sam se spremala za nju, nisam bila do kraja pripremljena. Štreber sam, pa zamislite onda moju paniku.  Kul tipovi su mi pričali kako je ta roda strašna, uzima ti sve na čemu si do tada radio i sve to menja za nekakav mali zamotuljak. Govorili su mi kako  ona ima moć da te pretvori u debelu, džangrizavu, uflekanu, umornu, usamljenu, ali na kraju dana srecnu ženu. Ipak, tu rodu svi dočekuju s velikom radošću. U sve sam verovala. Zvuči pepeljuški, kako da odolim. 

Da vam kazem, to je jedna velika izmošljotina. Kad kazu da ce boleti - boleće. To je jedino tacno, sve drugo je individualno. Oterala sam rodu u Afriku, da sadi papriku, neka nahrani gladne. Moj zamotuljak i ja.... Sasvim nam je lepo.