Intervjuišu Mamu

- Kakve su Vaše organizacione sposobnosti?

- Vrlo sam organizovana. Jednom rukom mešam gulaš, drugom listam knjigu. Istovremeno, nogom pridržavam fioke, kako ih moje vrlo uporno dete ne bi povuklo, palo i udarilo se. Jednim okom skeniram čistoću poda, drugim gledam da li će da proguta sitne delove igračaka. Pomno pratim  suprugovo stručno izlaganje o ceni nafte i rastu dolara, istovremeno smišljajući temu za proslavu prvog rođendana. Multitasking sam apsolvirala. 

- Kakvi ste u radu pod pritiskom? 

- Odlično radim pod pritiskom. Kada sam pod stresom, maksimalno sam racionalna i dajem bolje rezultate nego što bih inače. Dinamičan dan i nedostatak vremena su moj stil života poslednjih nekoliko godina.

- Imate li liderske osobine?

- Imam lidersku poziciju u vaspitanju mog deteta. Složićete se da je to najzehtevniji i najodgovorniji projekat ikad osmišljen!?

- Kako radite u timu?

- Brak je tim. Ne mogu da se požalim. Naučila sam mnogo o toleranciji i oslanjanju na veštine onog drugog. Trudimo se da praktikujemo asertivnost i zbog nas, a i zbog deteta. 

Ja bih sebi dala posao na keca! :) Naravno da nije ovako izgledao prvi razgovor za posao, posle udaje, trudnoće i zamotuljka kao nove centralne figure u mom životu. Ovo bi bilo krajnje iskreno, ali ne i taktički dobro odigrano. Morala sam da se kontrolišem i ne spominjem sve ono što me je zaokupljalo poslednje dve godine. Pominjala sam nevladine organizacije i sve poslove kojih sam mogla da se setim. Nekim firmama sam i ime zaboravila. Ali, to se računa, a ne brisanje prašine, dadiljanje, visoka temperatura, kontrole, vakcine, porođaj, trudnoća, svakodnevno žongliranje obavezama u kući i potrebama bića koje ne zna da govori, hoda, sedi, pa čak ni glavu da drži samostalno.

Nisu me pitali za bračni status, jer valjda ne smeju. Po zakonu. Svesna da sam najbolji kandidat, sa traženim obrazovanjem i iskustvom, sedela sam tamo i u grču čekala samo to jedno pitanje. Na svu sreću, nije ga bilo.

U Srbiji je danas, nažalost, tako. Razgovori za posao su krajnje profesionalni i sofisticirani. Postoje čak i seminari koji ti pomažu da savladaš sve taktike za što bolje prezentovanje sebe budućim poslodavcima. Radna etika je takva da dušu daješ, a plata...taman za režiju. Asertivnost i poslovna komunikacija su imperativ, a posao ti visi o koncu. Dobijaš otkaz odmah posle svadbe, bez obzira na to koliko si "ginuo".
Majka malog deteta se u poslovnoj Srbiji posmatra kao "često bolovanje", "manjak koncentracije i spremnosti na prekovremeni rad", mogućnost skorijeg porodiljskog odsustva". U poređenju sa slobodnom ženom, karijeristkinjom, ona nema nikakve šanse. Otuda moj grč.

Nedelju dana kasnije obavestili su me da sam ušla u najuži krug. Puna samopouzdanja sada sam gotovo sigurna da je posao moj. Neće pogrešiti. Neću dozvoliti da pogreše. Daću sve od sebe, a beba će biti kod bake, na sigurnom...bezbrižna. Kao i ja.

Neću govoriti kako je pomisao na pitanje "imate li dece"  izazvao grč. Samo ću konstatovati. Neki će reći da to nije u redu, da je majčinstvo najlepša stvar na svetu i da sam loša zato što to krijem ili prosto prećutkujem. Drugi će me možda razumeti. Beskrajno sam tužna i zbunjena što je do tog grča uopšte došlo. Ovde je sve naopako, pa i to.

Palo mi je na pamet da bi možda majčinstvo i sve veštine koje idu uz to, bili prednost pri zapošljavanju. Možda bi to značilo da sam uspela da se ostvarim na privatnom planu, da sam ozbiljan kandidat, da ću posao obavljati krajnje odgovorno. Moj ulog je veći. Nemam ja luksuz da budem nezadovoljna poslom i lako odustanem. Ipak, to su samo moje pretpostavke. Nisam se usudila da rizikujem.

Data situacija me je zbunila i razočarala. Posao je pitanje egzistencije, a često je uslov za dobijanje istog odgovor na pitaje o majčinstvu. Verujem da ću uskoro u toj istoj firmi kolegama pokazivati slike s prvog rođendana, sigurna da me, zahvaljujući marljivom radu i posvećenosti poslu, to ni na koji način neće ugroziti.

Do tad, šaljem vam jedno zbunjujuće, ali entuzijastično "pa-pa".

A šta ako ne dojiš?

Dojenje je imperativ.

Svedoci smo kampanje globalnih razmera. Bombarduju nas slikama holivudskih diva, pevačica, starleta na kojima one doje svoje dete. Dobijamo propagandni materijal, sa tezama "zašto dojiti". U ginekološkim i pedijatrijskim ordinacijama gledamo isfotošopirane postere spokojne majke kako sa nežnošću gleda bebu koja sisa. Naučnici štancuju istraživanja pozitivnih efekata, a mediji, sa što pompeznijim naslovom, isto i prenose. I da znate, ta istraživanja su naručena i debelo plaćena, a mediji nisu neki dobrotvorci i humanitarci, već se utrkuju za tiraž i što veću posetu sajtu.

Tako sam skoro naišla na tekst "Duže dojeni imaju viši IQ i platu". Dakle, ne radi se više o tome da li ste dojili, nego i koliko ste dugo dojili. Jasno vam je da je majčino mleko najzdravije, ali ne znate da će ono, jednog dana, detetu doneti i materijalno bogatstvo.

Pitam se a šta kad ne ide? Sta je sa velikim brojem majki koje ne doje? Da li su te majke zadovoljne i srećne ili su u grčevitom strahu i sa velikim rizikom za depresiju? Da li se neko zapitao kako se one osećaju u svetu srećnih i najboljih mama koje svom detetu pružaju samo ono najzdravije i najbolje - svoje mleko? Sta će biti s njihovom decom? Hoće li biti bolesni, glupi, siromašni?

Verovali ili ne, postoje mame koje imaju ozbiljne poremećaje i bolesti zbog kojih ne smeju da doje svoje dete. Takođe, veliki broj njih koristi neophodnu terapiju i lekove, čije bi supstance naškodile detetu. Ogroman broj njih dobija mastitis, čime se povećava rizik za rak dojke. I da, postoje majke koje nemaju dovoljno mleka!  To su samo neki od razloga zbog kojih je mlečna formula jedino rešenje.

Da li majka, koja ima poremećaj rada štitaste žlezde ili pije terapiju za neku hroničnu bolest, treba da se oseća loše što nije u stanju da pruži eliksir zdravlja svom detetu? One, na pitanje "da li dojiš", ponizno obaraju pogled i srame se. Iako to nije njihov izbor, iako bi sve na svetu dale da mogu da oponašaju taj društveno prihvatljiv obrazac sa postera u ginekološkoj ordinaciji. One brinu. Da, mnogo brinu za svoje dete. Za svaku prehladu, kašalj, temperaturu, probleme sa zubićima ili bilo čim drugim, okrivljuju sebe i "glupu dohranu...prašak". Kako li je tek onim majkama koje su imale mleka, a zbog gore pomenutih razloga nisu smele da doje? Zamislite vezivanje grudi, bolove, ili agresivne lekove za zaustavljanje mleka.

To nije fer!

Nije fer ni kada majka koja doji, ne vodi računa o tome šta jede, pije. Da li se, nakon što pojede picu i popije pola litre koka kole, zapita koliko je to zdravo za dete? Šta je sa onima koje puše, piju pet kafa dnevno, koriste narkotike? Šta bi na to rekli stručnjaci? Da li bi na posterima iza majke sa bebom u naručju trebala stajati kuhinja sa voćem i povrćem na stolu? Zašto nigde ne vidimo osuđivanje takvog ponašanja i rečenicu da to majčino mleko nije zdravo! Zašto se majke ne upozoravaju na te greške jednako jakom propagandom kao što je ona koja proklamuje imperativ dojenja? Sta je sa stresom, zagađenjem, GMO? Da li je majčino mleko ZAISTA najzdravije?

Imam još pitanja. Ako svaka majka može da doji i ako bi majčino mleko moralo biti jedini izbor, zašto su lekari i babice u porodilištima nezainteresovani za pomoć pri prvom dojenju? To nije njihov posao? Donesu ti dete i kazu: "Podoj! Vraćam se za dvadeset minuta!" Zašto pedijatri ne pomažu majci koja nema dovoljno mleka, već jednostavno povećaju količinu formule? Zato što je tako lakše i zato što ih ne zanima kako se osećaš kada te pitaju da li dojiš. Sramota!

Drage mame koje ne možete da dojite, ovo je moja podrška vama! Deca će vam biti zdrava i pametna. O bogatstvu, posle pomenutog teksta, me je sramota da govorim. Mlečna formula je bolje izbalansirana nego mleko većine majki koje poznajete. Neće vam nedostajati bliskosti s detetom i vrlo brzo se zamotuljak neće odvajati od vas. Ne obarajte pogled na provokativna pitanja, ako ste sigurni da svom detetu pružate samo najbolje. Dojenje vas ne bi učinilo boljom mamom! Manite se propagande, postera, flajera, priča, holivudskih diva. Neko puni račun u banci, postavljajući sve to pred vas.

Ja sam dojila. Doduše kratko, jer je doktorka iz lenjosti i neodgovornosti povećala količinu mlečne formule, pa je zamotuljak odbio moje mleko. Kao što vi brinete za dete jer ne dojite, tako sam i ja brinula da li je mleko dovoljno hranljivo, zdravo. Da li joj je dovoljno... hoću li dobiti upalu dojki. Znajte da nije uvek tačno da je majčino mleko najzdravije. To je samo slogan kampanje.

Tata tatira

"Jeste li se ikada zapitali šta sve možete da uradite za šesnaet sekundi?"

Sinoć me je posetila drugarica. Ona dugogodišnja, sa kojom se kriješ da pušiš, koju beskrajno daviš pričom o samo jednom pogledu, koja te laže da se nisi ugojila, koja je uvek tu, bez obzira na to koliko se dugo ne vidite. Da, ta... Solo je, naravno. Ima ultra zanimljiv posao i živi sama.
Ja - iznurena od danonoćnog mamovanja. Ugodi detetu, mužu, svekrvi, komšinici, mami, tati, široj familiji... Želela sam da ugodim i njoj. Napravila sam joj palačinke, nadajući se da ćemo ih jesti pred tv-om, kao nekad.

Vreme je za kupanjac, a ona verovatno još nije krenula. Brže-bolje postavljam sto, dok me beba vuče za nogu uz visoko C. On gleda utakmicu. Shvatam da sam u cajtungu s vremenom, jer zamotuljak danas nije spavao i neće izdržati još pola sata. (Neću ni ja.) Zovem ga da jedemo dok drugarica ne dodje, a njoj ćemo ostaviti tri palačinke. Onda ću nabrzaka da spakujem dete u krevet, pa da na miru posedimo (ili poseeedimo, kako vam volja). Plan skoro uspeva. Ostavih ta tri palačinka (nafilovana). Draga osoba iz prošlog života stiže.

 Zamotuljak je postao zli vilenjak. Drugarica nam se pridružuje u sobi i zaključuje da smo porasli. Učestvovala je u kupanju, oblačenju, histeriji, plaču, ujedanju, po kojem poljupcu i završismo. Vreme je za mleko. Zovem Njega, koji vari palačinke ispred tv-a, očekujući da će on dati bebi mleko. Mislim:"Imam društvo, mogao bi me odmeniti".
- "Ima još 16 sekundi do kraja utakmice, sačekaj!".

Eto tako. Lepo ti sačekaj još šesnaest sekundi. Molim vas! Neću da nabrajam koliko sam do sad čekala za svakojake gluposti. Nije ni važno šta sam sve danas uradila. Zaboravi da  je i meni potrebno malo bleje. Uopšte nije bitno što ovde ne čekam samo ja, već i naš gost, kao i zli vilenjak. Nemoj da misliš da ja ne bih volela da odradim svojih osam sati, dodjem kuci, izvalim se pred tv, neko mi napravi palačinke i odgledam film bez uznemiravanja.

Šesnaest sekundi je sasvim dovoljno za nervni slom. Ne, dovoljne su i tri. Drugarica je za dlaku izbegla scenu "bračni život - ne, nikako".Tačno tri sekunde (dovoljno da duboko udahnete) su bile dovoljne da se preispitam, smirim situaciju (bar onu u meni) i odigram kul.  Završilo se bez drame, bez šesnaest sekundi, bez kraja utakmice. U njegovoj ruci flašica, u mojoj čašica.

Nisam jedna od onih koje će da se udaju, rode decu, pa onda pljuju i brak i muža, i svu užu i širu familiju, nostalgično se prisećajući prošlog života, slobode i "gde bi mi kraj bio". Nisam. Udala sam se iz ljubavi, dete rodila nama (ne babama, dadiljama, mužu). Uživam u braku i srećna sam. Ovu priču nisam napisala, jer sam kontradiktorna, već zato što sam realna i svesna da sve to čini brak. Kao što ni život nisu samo uspeh, ljubav, zdravlje i sreća.  Kapirate?

Tema muško-ženskih odnosa datira od kad postoji čovek kao svesno biće. Brak i deca to samo malo začine. U ovom postu nema istraživanja, stručnjaka, saveta ni zanimljivih statistika. Ne vredi to ništa! Dražim vam fige drage moje! Uživajte u majčinstvu i braku. Poštujte svoje vreme. Imamo ga sve manje. Ako dođe do tačke pucaja, setite se mojih šesnaest sekundi i svirajte penal u poslednjoj! Sve je to život.

Spava tu i mala mrva, zaspi ona uvek... poslednja

"Ima jedna zemlja snova gde deca rado idu.
Tamo zeke, male zeke crtaju po zidu.

Ima jedna mala beba, da spavki ona neće,već bi htela, već bi htela da je izvade iz vreće."

Ako imate bebu koja trenutno spava, a vi čitate ovo, smatrajte se pravom srećnicom. Znajte da većina mama koristi i najmanju dremku deteta da bi se i sama odmorila. Istražujući ovu temu, pronašla sam podelu beba na  dobre i loše spavače. Ova informacija i nije toliko važna... Bar dok mirno spavaju. 

Naravno da je dolazak kući iz porodilišta sa zamotuljkom u naručju velika stvar. Naravno da niste ni svesni koliko ste vremena proveli gledajući u malo čudo tih prvih nekoliko dana, meseci. Niko od nas nije odoleo porivu da ljuljuška, mazi i nosa bebu u naručju, uspavljujući je. E pa drage moje, to je prva i krucijalna greška. Ljuljuškanje bebe i  uspavljivanje je najčešća greška onih, koji, naredne dve godine, pre jutarnje kafe upasuju podočnjake u pantalone. 

Za moju bebu mogu reći da je dobar spavač, sa malo težim uspavljivanjem, koje podrazumeva bacakanje po krevetu, desetak iščupanih pramenova kose, vrištanje, okretanje, ustajanje, histerisanje i sl. Jasno vam je. Nisam je nikad ljuljuškala u naručju (dobro, mozda dva-tri puta), ali sam obavezno bila uz nju dok ne zaspe. Pevala joj, mazila je po glavi, držala je za ruku. Mislila sam da to nije ništa strašno i da joj samo malo pomažem da lakše zaspi. Deset meseci kasnije, ja imam egzorcizam pred svako uspavljivanje. Uspostavile smo ritam, to nije problem, ali samo prepuštanje snu je veliki problem. Rešena da promenim to, istraživala sam. Delim sa vama nekoliko korisnih saveta i konkretan režim za samostalno i mirno uspavljivanje deteta. 

KOLIKO JE SNA POTREBNO BEBI

Novorođenče praktično stalno spava, osim u pauzama hranjenja, presvlačenja i kupanja. Dakle, ukupno oko 16 sati, u proseku. Ovo se odnosi na prvih nedelju do dve. 
Bebi do tri meseca je potrebno oko 15 sati spavanja, s tim što bi tokom noći trebalo biti malo manje buđenja. Tokom dana, beba će duže biti budna. 
Dobar spavač do šest meseci bi trebalo da spava oko 14 sati dnevno, s tim što će noću spavati 11 sati, a tokom dana 3-4 sata.  
Mali radoznalci do devet meseci, koji već muku muče sa zubima i puzanjem, će u toku noći, u najboljem slučaju, spavati oko desetak sati. U ovom periodu ne bi trebalo da se bude noću uopše, izuzev problema sa zubićima. U toku dana je potrebno još 3-4 sati sna. 
Deca do 12. meseca u toku dana prespavaju 2-3 sata (najčešće rasporedjeno u dve dremke) i noću oko 10 sati bez buđenja. 

ŠTA JE DOBAR SPAVAČ

Ovo su odlike pravilnog spavanja bebe do godinu dana: 

- Spavanje je uvek u isto (približno) vreme
- Beba zaspi bez uspavljivanja u roku od petnaest minuta
- Spava otprilike onoliko koliko je gore navedeno za određeni uzrast
- Ima ustaljen ritam noćnog i dnevnog spavanja 
- Nema buđenja tokom noći, a ukoliko se i probudi zaspi brzo (odmah nakon podoja, ako je u pitanju beba do 4. meseca) 
- Jutarnje buđenje od u periodu od 6-8h  

Ukoliko se prepoznate u bar pet od gore ponuđenih šest teza, možete ugasiti kompjuter (odložiti telefon) i napraviti još jedno dete, jer - blago vama! 

Ako ste, pak, zbog problematičnog spavnja bebe neispavani, iscrpljeni i sa vrlo malo energije, sledećih nekoliko redova moglo bi vam promeniti život. 

KAKO STVORITI DOBROG SPAVAČA 

Sigurno ste, kao i ja, nebrojeno puta pokušavale da naučite bebu da  sama zaspi, da se sama smiri i prespava celu noć. Verovatno vam, kao ni meni, to baš i nije polazilo za rukom. Ipak, zahvaljujući sledećem režimu, uspela sam da stvorim dobrog spavača. Nadam se da ćete i vi! 

Doktor Ričard Ferber, koji radi u centru za poremećaje spavanja Dečije bolnice u Bostonu, je razvio metodu po kojoj za vrlo kratko vreme uspostavljate pravilan režim spavanja deteta. Morate uzeti u obzir to da će beba plakati, negodovotai, histerisati i ljutiti se. Važno je da ne pokleknete i ispratitie plan baš onako kako je to naveo doktor Ferber. 

1. dan	3 min	5 min	7 min	7 min	9 min
2. dan	5 min	7 min	7 min	9 min	12 min
3. dan	7 min	9 min	12 min	12 min	15 min
4. dan	9 min	12 min	15 min	15 min	15 min
Od 5. dana	15 min	15 min	15 min	15 min	15 min

      Taplica je preuzeta sa sajta Dnevnik bebe. 

Važno je da unapred napravite raspored ustajanja, hranjenja, popodnevnog spavanja, igre, šetnje i leganja u krevet. Ovaj plan pravite pažljivo, tako da odgovora i bebi i vama, jer ćete morati da ga se pridržavate. Kada ste napravili raspored, u vreme koje ste odredili za spavanje, stavite dete u krevetac, nežno mu se obratite, pomazite ga i izađite iz sobe. Prateći tabelu, trebalo bi da sačekate tri minuta. Dete će verovatno negodovati i plakati, ali gledajte u sat i pridržavajte se tabele vrlo precizno. Nakon tri minuta, ako se beba nije smirila, uđite u sobu i mirno joj se obratite. Pomazite je, kažite joj da je vreme za spavnje i izađite iz sobe. Sledeći ulazak u sobu je za pet minuta. Ponavljajte proces prateći tabelu i ne odustajte. Ukoliko se dete nije smirilo niti zaspalo čak ni posle petog ulaska u sobu, svaki sledeći put čekaćete u drugoj prostoriji onoliko vremena koliko piše u poslednjoj koloni.
Važno je da budete smireni i da bez obzira na to koliko dete plače, ne pokažete uznemirenost ni ljutnju. Nemojte dete grditi. Morate ignorisati plač i postupati u skladu s tabelom. Ne smete ulaziti u sobu pre nego istekne navedeno vreme. Ukoliko beba samo kenjka, nemojte ni ulaziti, već sačekajte, možda će se za neko vreme smiriti i zaspati. 

Plan je odličan, jer je postupan i ostavljate dete samo onoliko vremena koliko je potrebno da se nauči da samostalno zaspe, a da se ne oseti ostavljeno i usamljeno.  Već drugog dana, moja beba je očekivala da ću izaći iz sobe. Posle četvrtog dana problem je bio rešen.

Trebaće vam čelični živci i volja biblijskih razmera, ali vredi! Zamotuljke ipak najviše volimo kad spavaju! Javite mi da li je i kod vas uspeo Ferberov plan, a možete podeliti i koji savet, nije na odmet. Do sledećeg posta, pozdravljam vas odmorna i razdragana!  

"Spavaj sad ti bebo mala, evo ti od snova snala.
Stavi je na lutke nove, zajedno idemo u snove..."