Draga Mama

Volim te!

Izvini za bol na porođaju, za nespavanje, za bolesti, sekiraciju i izgubljene živce. Izvini što sam nekoliko puta izdala tvoje poverenje. Žao mi je što nisam najbolja ćerka na svetu, jer ti jesi najbolja mama. Neopisivo mi je žao što sam onomad pobegla od kuće. Tek sada shvatam tvoju paniku i bes. Molim te da mi oprostiš svako kašnjenje iz izlaska. Nisam razmišljala kao danas. Izvini za svojeglavost i sebičluk. Izvini što nisam imala više razumevanja prema tebi. Trebalo je da te štedim i čuvam. Izvini što nisam jela boraniju, kelj i beli luk. Neopisivo se kajem za svaku, ma i najmanju laž, koju sam ti izgovorila. Neću više nikada. Oprosti mi bežanje sa časova i tinejdžerske spletke. Žao mi je što sam insistirala na onim preskupim roze cipelicama. Ako možeš, oprosti mi cigarete. Znam da sam još u mnogo čemu pogrešila i molim te da mi oprostiš svaki trzaj, suzu i tugu koju sam svesno ili slučajno izazvala. Sve me to mnogo tišti. Volim te.

Molim te da više ne brineš, dosta je bilo. Opusti se i uživaj u unucima, velikoj, srećnoj porodici i prijateljima, koji te okružuju. Uživaj u sebi, vreme je. Uživaj sa tatom, samo vas dvoje. Uživaj u svakom danu kao da je poslednji i ne brini. Neću brzo voziti. Trudiću se da se ne nerviram. Uživaću u putovanjima i vremenu samo za sebe. Smanjiću pušenje i paziću na liniju. Našminkaću se svakog dana, ne brini. Voleću jako i nesebično. Negovaću prijateljstva. Nemaš brige, brokoli, kelj i boraniju sam apsolvirala na milion načina. Peglaću samo ono što moram. Srećna sam, zdrava i zadovoljna. Ne želim više, ne želim bolje. Znam, nisi me tako učila, ali tome hoću ja tebe da naučim. Treba stati ponekad i udahnuti. Prespustiti se. Molim te da me poslušaš. Volim te

Draga mama, hvala ti što si mi podarila život. I srećno detinjstvo. Hvala ti što sam danas ovakva. Zadovoljna sam sobom, a to je velikim delom tvoja zasluga. Hvala ti što si me odgajila, onako kako si najbolje umela. Hvala za strpljenje i nesebičnu ljubav. Osećam je otkad dišem. Hvala ti što si moje potrebe uvek i bez pogovora stavljala ispred svojih. Hvala što me nisi puštala da plačem. Hvala za razumevanje i drugarski odnos. Hvala na poverenju. Hvala što si me na kraju pustila. Znam da nije bilo lako. Volim te.

Želim da to znaš! Želim da znaš da si najbolja mama ikada! Znaj da se trudim da budem bar upola dobra mama, kao što si ti meni. Hvala ti!

Volim te.

Samo tvoj zamotuljak.

"Carski" za poneti

Javna je tajna da se carski rez danas naručuje  za tričavih, 200, 300, 500 evra. Toliko košta cena straha. Vrlo je jednostavno. Imate proverenog lekara, on zakaže termin, uspavaju vas, ili epidurališu i voala! Kako smo samo domišljati!

Ovim postom obraćam se onima koje razmišljaju baš to da učine i slavim carice s ožiljkom hrabrosti!

Carski rez boli! Dugo. Jako.
Dakle, nije reč o magičnom zahvatu koji vas lišava patnje i straha. Naprotiv, to je operacija, nakon koje sledi mukotrpan i dug oporavak. Prvi dani s detetom su neopisivi, a žene porođene carskim rezom ih se gotovo i ne sećaju, jer vraški boli!

Zabluda je da je jednostavnije ili manje zastrušujuće od prirodnog porođaja. Cela ta priča "Bojim se, platiću carski i gotovo" me podseća na onu Đinđićevu priču o žabama. Znate ono kad treba prvo  progutati najveću, pa druge lakše idu... E baš tako. Jedini logičan razlog za carski rez je stručna procena lekara. Sve drugo je potpuno pogrešno.

Oporavak traje mesecima, a prvih deset dana je skoro nepodnošljivo. Prikovani ste za krevet, a za ustajanje iz istog vam treba nečija pomoć i dobrih petnaest minuta. Smeh, kašalj, disanje i najmanji pokret izazivaju vrisak. Da, i vrisak boli. Pomeranje organa na staro mesto će vas naterati da preispitate svoje religijske stavove. Ne preterujem.

Pitate me za strah? Znajte da ćete, dok ležite u operacionoj sali, na onom hladnom i tvrdom stolu biti paralisani strahom. Lekare i sestre ćete gledati kao Bogove, u jednom momentu će zaličiti i na anđele. Zašto? Zato što su u belom :) i zato što im prepuštate svoj i život svog deteta u ruke. Od tog momenta više ništa ne zavisi od vas. Znate kakvo je naše zdravstvo? Imaćete sreće ako vam se bar neko obrati tog momenta. Grubi su i hladni. Vi ćete biti samo jedna od mnogih. Čekajući epidural ili totalnu anesteziju bićete najusamljeniji i najuplašeniji u životu. Potpuno sami, uplašeni, paralisani. Gledajući u reflektore iznad, još jednom ćete preispitati veru i Boga. Znam, ja sam ga dozivala s nepokolebljivom verom! Samo vam to i preostaje.

Nakon operacije drogiraće vas lekovima protiv bolova. Dete ćete videti u bunilu. Prvi pokušaj dojenja će nastupiti tek kroz dva dana. Uz mnogo sreće i truda dojićete dete onako kako priroda nalaže. Kateter, infuzije i "droge" kojima u nekom momentu prestaje efekat... Beba neće biti sa vama, jer je nemoguće da brinete o njoj. Pustiće vas kući vrlo brzo. Začudićete se, jer znate da niste u stanju samostalno ni da ustanete. Ipak, kuća će delovati kao raj, naspram pravog pakla u porodilištu. Nogu pred nogu, čitavih pola sata, ići ćete do lifta i konačno napustiti bolnicu. Muž, ni u najluđim snovima, nije mogao pomisliti da vam za sedanje u automobil trebaju tri čoveka i još cirke pola sata.

Zatim slede meseci oporavka. Vi, u ulozi majke i dete kome ste neophodni. Zaista je teško. Evropski Kongres perinatalne medicine potvrdio je da 35 od 1000 beba rođenih carskim rezom ima probleme sa respiratornim organima, dok se isti problem dešava kod svega 5 od 1000 beba rođenih prirodnim putem. Momenat olakšanja nakon što beba prirodno izađe iz vas je neopisiv. Prvi kontakt, dojenje, pozitivni efektivni na psihičko, mentalno i emotivno stanje i majke i deteta su na strani prirodnog porođaja. Komplikacije koje mogu nastati nakon carskog reza su mnogoobrojne. Infekcije, gnojenje rane, nepravilan rad creva su samo neke od njih i zahtevaju ponovno otvaranje stomaka.

Ožiljak će ostati, ali to je najmanji problem. Ne bi trebalo da vam smeta, hirurgija je uznapredovala, lekari su vešti. Seku nas nisko i precizno. Treba ga nositi ponosno. Neka ga tu. Kao podsetnik na hrabrost, veru u Boga i lekare... Neka seća na dan kada ste potpuno bespomoćni dobili sve, a da ništa nije zavisilo od vas.

Priroda je sve udesila. Kada ona zakaže tu su anđeli u belom. Ako razmišljate o "carskom" za poneti, preispitijate se još jednom. Neće vam biti lakše, lepše ni sigurnije. Zagrizite jako i rađajte hrabro i ponosno. Sve će proći, kao i uvek što prođe. Uostalom, koliko god da boli, posle izvesnog vremena taj dan postane najlepši u životu svake od nas. Samo da malo zaboravimo... :)