Detetu je dosadno. Vadite jednu po jednu igračku, mlatite mu njom pred nosom, izvlačite drugu, treću, kocke, voziće, barbike, pametne medvediće, uključujete tv... Ne vredi. Sve mu je dosadilo i vreme je za novu igračku. Čestitam, upravo ste postali Zlatna ribica par exsellence.
Koliko smo novca potrošili na preskupe igračke i da li je vredelo?
Jasno je da naša deca odrastaju u carstvu igračaka. Potpuno je razumljivo da pored brojnih obaveza i životnog tempa ne možete da se posvetite detetu onoliko koliko biste želeli. Znam da su sve te igračke prelepe, prezanimljive i prekorisne. Istina je. Ipak, ne vredi. Čini mi se da je mom detetu mnogo dosadnije nego meni u njegovom periodu. Ja nisam znala za dosadu, a istini za volju, nešto se i ne sećam mame koja dubi na glavi, glumi džuboks kutiju, lekara, priča umesto barbike i drugih lutaka, igra sa mnom lastiš ili žmurke. Ako nisam u društvu, sama sam se igrala (s one dve barbike), sama sam gledala crtaće, nije mama sedela pored mene i radovala se što je Nodi našao kolač od bobica. Ljudi, nije mi bilo dosadno.
Industrija igračaka toliko je nemilosrdna da ne biraju sredstvo. Marketing, mediji, "vidi šta ja imam, a ti nemaš" su nas primorali na, verujem, potpuno besmisleno bacanje novca na preskupe igračke, a sve u cilju kupovine malo vremena. Ima i onih koji su ubeđeni da je određena igračka korisna za dete. Jeste, igračke su zaista važne, ali nema potrebe za bacanjem 5 ili 10 hiljada na vozić koji se vrti u krug, a dete sedi i gleda u njega. Smorilo bi i mene nakon pet minuta. Ili one "pametne" igračke, pa sad ove moderne "eko" bez štetnih supstanci i drugih vanzemaljskih čipova. Razumete li gde smo stigli?
Vreme je da se objavi rat toj megalomanskoj industriji, nemaštovitoj deci i lenjosti u nama. Nadam se da je svima jasno da ukoliko se dete navikne na skupe igračke i gomilu istih, kroz neko vreme, potpuno je normalno očekivati srazmeran kvalitet i cenu u velikim i realnim stvarima (telefon, cipele, patike, tašna, auto, motor). Tu se krije ozbiljan problem. Niko ne želi razmaženo, nezahvalno i nerazumno dete, sa prevelikim prohtevima koje možda nećemo moći da ispunimo.
Olovka i papir, priroda, drvo, cvet, društvena igra, lastiš, žmurke i nekoliko lutaka mogu biti celodnevna zabava, a i mnogo korisnija stvar od pametnog medvedića ili skupog vozića. Deci treba društvo. Ako na rođendanskim proslavama ili okupljanima dece primetite da ona ne znaju da se igraju, molim vas, pokažite im. Veliku uslugu ćete učini i njima i sebi. Ja nisam zaboravila kako se igra. Učestvujte jednom ili dva puta i pokažite im šta sve mogu ako samo malo mašte upotrebe i mirni ste deset godina.
Neka se igraju barbikama ili drugim lutkama, ali ne da ih pasivno oblače i presvlače. Neka svaka lutka ima svoj lik, ime, karakter, svoj odnos prema drugoj barbici i postavite im realnu situaciju. Neka govore umesto barbika i rešavaju probleme, vode njihov mini život. Ako su u pitanju dečaci, napravite im radionicu i odredite uloge (pažljivo). Tužakanje, svađa i sabotiranje neka ne budu tolerisani. Onda se samo isključite. Ako su dovoljno veliki, odvedite ih napolje, u dvorište ili park i... PUSTITE ih. Neka istražuju bubice, drveće, cveće, mogu se igrati "ledenog čiče", "jure" ili žmurke. Zaboga, toliko je mogućnosti. Sledeći put slično, ali sa drugim kontekstom. Ako je dete malo ili samo, uz samo malo volje, vremena i mašte, najobičnija kutija za cipele ili čarapa može postati najzanimljivija igračka (pogledajte video ispod).
Imajte na umu i to da mnogo igračaka odvlači pažnju i stvara kontra-efekat. Dakle, sklonite višak i ostavite samo nekoliko igračaka detetu. Vremenom menjajte. Naravno, ukoliko ste u mogućnosti da priuštite detetu neku skupocenu igračku, ovaj tekst ne govori da ne treba to da učinite. Samo treba imati meru u svemu. Ne budite Zlatna ribica, koja će posle moliti za milost i naučite dete da bude dete, a ne kolekcioner skupih stvari.
