Čarobni korak

Sigurnim koracima hrlim na nos. 

Ima li momenta koji je bio nabijen većim i različitijim emocijama od onog kada ste prisustvovali prvim samostalnim koracima svog deteta? Ushićenost, paničan strah, instikt, sreća, ponos, radost, seta, melanholija, patetika. Sve po redu. :)

Za početak, ne brinite. Prohodaće. 

Od skoro osećam pritisak prijatelja, familije, poznanika, bake u Ideji, prodavačice na tezgi i deke sa klupe u parku. Zašto moje dete još nije prohodalo? Napunila je jednu godinu i još ne hoda, a njihova deca, unuci i nećaci su prohodali sa devet ili deset meseci. Nekako, kada dođe taj veliki prvi rođendan, svi očekuju da dete samostalno ušeta u prostoriju gde je organizovana žurka, pa da se, zaprepašćeno balonima, masom iskezenih gostiju i preglasnom muzikom, uplaši, šćućuri i rasplače. To tako mora, tako su i njihova deca, to je normalno i jako je zabavno. Citiraću jednog savremenog tv satiričara: "Budaaale!" :)  

Kada je vreme za prvi korak 

Prohodavanje je samo jedna od faza u razvoju svakog mališana. Bombardovana pitanjem "zašto još uvek ne hoda", malo sam se raspitala kod stručnjaka i istražila literaturu. Prenosim vam korisne informacije i savete.

Hodanju prethodi puzanje, sedenje, ustajanje i samostalno stajanje. Dete, dakle, prvo nauči da puzi, pa da iz ležećeg pređe u sedeći položaj. Zatim sledi klečanje, pa iskorak ili pridržavanje rukama i ustajanje. Tek nakon toga, dete je spremno za hodanje. Ovo se dešava između četrnaestog i šesnaestog meseca, plus-minus četiri meseca. To znači da deca prohodavaju između desetog i dvadesetog meseca života, najčešće. Svako dete je, kao i mi sami, individua za sebe i ne treba ga porediti čak ni sa rođenom braćom i sestrama, a kamoli sa unukom bake iz Ideje. 

Da li je moguće ubrzati prohodavanje?

Vrlo je važno da se roditelji ni na koji način ne mešaju u veliki prvi korak deteta. Dakle, ako dete vežbate i prisilno ga stavljate u situacije da pravi korake, forsirate ga jer je "vreme za to", možete ozbiljno ugroziti detetovo zdravlje, motoriku i na kraju proizvesti suprotan efekat. Dakle, ne! Prohodavanje se ne može i ne sme ubrzavati. Svaka faza koja prethodi hodanju je važna i stručnjaci smatraju da nije dobro da ih deca preskaču. Da bi mališani samostalno hodali, moraju razviti centar za ravnotežu, biti svesni pada i boli, ali moraju i fizički biti pripremljeni na to - spremnost mišića i skeleta. Svaka prethodna faza postojala je s tim ciljem i ona je ništa drugo do vežba za GRANDE FINALE. 

Čarobni broj osam

Dete je prohodalo tek kada samostalno napravi punih osam koraka. Stilovi hodanja su na početku dosta različiti, ali uglavnom hodanje prvih mesec dana liči na geganje s leve na desnu stranu sa rukama podignutim gore. Bebci vremenom ravnotežu pomeraju na liniju "napred-nazad", spuštaju ruke i pomalo liče na odrasle osobe. Neka deca od starta gaze punim stopalom i maju pravilne korake, dok druga deca u početku hodaju na prstima. Hod na prstima je obično detetova navika i trebalo bi da je brzo zaboravi, ali ukoliko se takav način hodanja nastavi obavezno se treba obratiti lekaru, jer može biti indikator za mnoge opasne bolesti (cerebralna paraliza, autizam).

Padovi su normalna pojava u fazi prohodavanja. Zbog ojačanih zadnjih mišića na nogama, deca će uglavnom padati na guzu. Doći će, naravno, i do onih strašnijih sunovrata, ali oni ne bi trebalo da budu previše opasni, jer dete pada svojom težinom i ne sa velike visine. :) 

Gde mogu da pogrešim?

Pogrešićeš ako dete stavljaš u dubak ili koristiš druga pomagala za prohodavanje ("povoci" ili kaiševi, pokretne stolice i sl.). Naravno da imate rođaku ili prijateljicu koje su to koristile sa svojom decom, pa su im živa i zdrava, ali ja sam uvek za to da se slušaju stručnjaci i da se ne izaziva sudbina. Dakle pomagala - NE! Nemojte požurivati dete, prohodaće kad bude spremno. ako primetite neke deformitete stopala, nogu, teško ustajanje deteta ili vam se bilo šta učini sumnjivim, idite kod lekara. Ako dete vodite za ruku pre nego što je dobro savladalo hod, poremetićete stabilnost deteta, pa će takvo dete u početku stalno padati, imati onaj zastrašujuć, krajnje nesiguran hod, a vi ćete trčati za njim širom raširenih ruku. 

Cipelice tokom prohodavanja DA ili NE? 

Stručnjaci kažu da je to jedna od najčešćih greški koju roditelji prave. Dete mora biti boso, ili sa  čarapicama protiv klizanja, kada uči da hoda. Cipelice slede tek kada je mališan sasvim savladao prvih osam koraka. Mnogi roditelji uzimaju preskupu obuću deci u ovoj fazi, jer se plaše izvrtanja noge i iščašenja zgloba, smatraju da će detetu biti lakše ako su noga i zglob fiksirani u čvrstoj i dubokoj cipelici. Međutim, to je još jedan bakin savet dijametralno suprotan mišljenju pedijatara. 

Na kraju, proslavite! I to odmah nakon osmog koraka, jer ubrzo nećete imati vremena ni da se kucnete. Drži, vataj, leti, pazi... 

Srećno!