- "Postoje žene koje se identifikuju s ulogom majke ili supruge, da posle odlaska dece ili razvoda dolazi do potponug sloma i "nisam više niko" efekta. To je poremećaj."
- "Žalim onu decu koja su svojim majkama centar sveta i razlog za život."
Ovakvi i slični statusi i tvitovi me progone poslednjih meseci. U moru svih tih "ja sam savremena mama, imam svoj život" glasnih žena, javiću se i ja, ništa manje uspešna i sa svojim, vrlo pristojnim životom.
Zbog čega se osuđuje privrženost i posvećenost deci? Da li je bolje da dete odgajaju bake, strine, dadilje, vrtići, radnice u igraonicama ili majke? Otkad je važnije da budeš bolji menadžeru, kolegama, prijateljicama nego svom detetu? Da nije možda to razlog policajcima u školama i pijanim šesnaestogodišnjacima, koje, mrtve, izvlače iz besnih auta sa dna Dunava? Šta se, zaboga, desilo?
Razumem ja...Karijera, vreme za sebe, lepota, dijete, fitnes, hobi, društveni život, društvena lestvica, račun u banci, ali...
Evo ja sam mlada, obrazovana i vrlo ambiciozna. Odlična sam u poslu kojim se bavim. Planiram da tako i ostane. Majka sam i protiv toga, da ne čuje zlo, niti mogu, niti želim. To sam ja (upravo sam se identifikovala). Sada i dok dišem. Sve drugo krojim prema tome i ne želim drugačije. Zašto bih imala poremećaj? Zašto je moje dete jadno ako je ono centar mog univerzuma? U tom univerzumu se nalazi još mnogo ljudi, posao, hobi... ali centar je zamotuljak. Treba li da bude drugačije? U čemu je problem i šta tu nije jasno?
Posao i porodica ne isključuju jedno drugo. Molim vas da zaboravite na ta zapadnjačka sranja i stilove života koje nam utrljavaju na nos svakodnevno. Mediji su čudo, samo ne želim da upadam u teorije zavere i tipujem na moguće razloge negativne propagande u smislu "majka-supruga-zatucana žena". Ali, milion puta izgovorena laž, postaje istina. Pa tako, ako si se potpuno predao majčinstvu, ne možeš biti uspešna na poslovnom planu. Gubiš ono "biz i profi" u sebi. To su gluposti. Nije tačno.
Nije prirodno, a, ako hoćete, baš ni normalno da odnos prema poslu bude isti pre i posle dobijanja deteta. Ti si majka. Naravno da je lista prioriteta malo drugačija. To ne znači otaljavanje posla, zapostavljanje sebe. Ne, to znači još veći trud, s većom odgovornošću i rad na sebi, kao primeru koji daješ detetu. Nije prirodno da ti je bilo šta na svetu važnije od zamotuljka, koje u potpunosti zavisi od tebe. Postoji li neko ili nešto drugo što bi trebalo da ima prioritet nad detetom? NE!
Potpuno, ali potpuno je in da vodiš dete u kozmetički salon, da ga ostaviš u igraonici dok popiješ piće sa važnim kolegama i preteranim prijateljicama. Sasvim je prihvatljivo da ono malo vremena nakon posla provodiš u fitnes centru, salonu lepote i 21. okupljanju sa drugaricama. Priprodno je da kad izvedeš dete u park, sediš na klupi i buljiš u telefon. Šetnja kejom je zamenjena onom u tržnom centru, gde se obavezno večera u fast food restoranima. Kada se konačno stigne kući, onda se, obavezno, upali čarobna kutija, pa svi kao hipnotisani blejite u istu. U drugom slučaju, detetu se puste crtaći, pred spavanje, a ti pališ lap-top i tweetuješ ili kačiš slike "savršene" porodice, a u pozadini - tržni centar.
Ti, takva, uzimaš za pravo da osuđuješ privrženost detetu i porodici? Opravdanje ti je što, pored porodice, imaš život i radiš na sebi. Kad si poslednji put pročitala knjigu, upisala kurs nečega, otputovala na neku zanimljivu lokaciju, a da nije vrišteća letnja destinacija, gde se slikaš pored palme?
Nemoj! Nemoj da ti je palo na pamet da osuđuješ mamu jer je mama!
Ona majka koja zaista radi na sebi shvata značaj svoje uloge, trudi se da što više kvalitetnog vremena provede s porodicom. Daje sve od sebe na poslu, usavršava se, radi na sebi zaista.Vaspitava dete svojim primerom. Posećuje salone lepote i ona, ali joj ulepšavanje nije stil života. Bavi se detetom i sobom, u pravom smislu. Decu ne usrećuju ljuljaške na kojima se sama ljuljaju, mobilni telefoni, a ni brendirana garderoba. Ako ne misliš tako, zapitaj se još malo. Postavi sebi pitanje: "Koje uspomene iz detinjstva će tvoje dete pominjati na porodičnim skupovima za dvadesetak godina?"
Neću da prihvatim da sam loša i poremećena jer sam majka i dete mi je najvažnije na svetu. Obožavam svoj posao, radim ga vrlo predano, ali posao je posao, a majka je majka. U slučaju razvoda ili odlaska deteta, ostala bih bez daha, sigurno. Sledila bih se i trebalo bi mi neko vreme da profunkcionišem. Da. To je normalna reakcija, to nije poremećaj! Dete je moje sve i centar mog sveta i trudiću se da ne bude predmet ničijeg žaljenja. Žaliću tebe, jer tvoj stav je poremećen.
- "Žalim onu decu koja su svojim majkama centar sveta i razlog za život."
Ovakvi i slični statusi i tvitovi me progone poslednjih meseci. U moru svih tih "ja sam savremena mama, imam svoj život" glasnih žena, javiću se i ja, ništa manje uspešna i sa svojim, vrlo pristojnim životom.
Zbog čega se osuđuje privrženost i posvećenost deci? Da li je bolje da dete odgajaju bake, strine, dadilje, vrtići, radnice u igraonicama ili majke? Otkad je važnije da budeš bolji menadžeru, kolegama, prijateljicama nego svom detetu? Da nije možda to razlog policajcima u školama i pijanim šesnaestogodišnjacima, koje, mrtve, izvlače iz besnih auta sa dna Dunava? Šta se, zaboga, desilo?
Razumem ja...Karijera, vreme za sebe, lepota, dijete, fitnes, hobi, društveni život, društvena lestvica, račun u banci, ali...
Evo ja sam mlada, obrazovana i vrlo ambiciozna. Odlična sam u poslu kojim se bavim. Planiram da tako i ostane. Majka sam i protiv toga, da ne čuje zlo, niti mogu, niti želim. To sam ja (upravo sam se identifikovala). Sada i dok dišem. Sve drugo krojim prema tome i ne želim drugačije. Zašto bih imala poremećaj? Zašto je moje dete jadno ako je ono centar mog univerzuma? U tom univerzumu se nalazi još mnogo ljudi, posao, hobi... ali centar je zamotuljak. Treba li da bude drugačije? U čemu je problem i šta tu nije jasno?
Posao i porodica ne isključuju jedno drugo. Molim vas da zaboravite na ta zapadnjačka sranja i stilove života koje nam utrljavaju na nos svakodnevno. Mediji su čudo, samo ne želim da upadam u teorije zavere i tipujem na moguće razloge negativne propagande u smislu "majka-supruga-zatucana žena". Ali, milion puta izgovorena laž, postaje istina. Pa tako, ako si se potpuno predao majčinstvu, ne možeš biti uspešna na poslovnom planu. Gubiš ono "biz i profi" u sebi. To su gluposti. Nije tačno.
Nije prirodno, a, ako hoćete, baš ni normalno da odnos prema poslu bude isti pre i posle dobijanja deteta. Ti si majka. Naravno da je lista prioriteta malo drugačija. To ne znači otaljavanje posla, zapostavljanje sebe. Ne, to znači još veći trud, s većom odgovornošću i rad na sebi, kao primeru koji daješ detetu. Nije prirodno da ti je bilo šta na svetu važnije od zamotuljka, koje u potpunosti zavisi od tebe. Postoji li neko ili nešto drugo što bi trebalo da ima prioritet nad detetom? NE!
Potpuno, ali potpuno je in da vodiš dete u kozmetički salon, da ga ostaviš u igraonici dok popiješ piće sa važnim kolegama i preteranim prijateljicama. Sasvim je prihvatljivo da ono malo vremena nakon posla provodiš u fitnes centru, salonu lepote i 21. okupljanju sa drugaricama. Priprodno je da kad izvedeš dete u park, sediš na klupi i buljiš u telefon. Šetnja kejom je zamenjena onom u tržnom centru, gde se obavezno večera u fast food restoranima. Kada se konačno stigne kući, onda se, obavezno, upali čarobna kutija, pa svi kao hipnotisani blejite u istu. U drugom slučaju, detetu se puste crtaći, pred spavanje, a ti pališ lap-top i tweetuješ ili kačiš slike "savršene" porodice, a u pozadini - tržni centar.
Nemoj! Nemoj da ti je palo na pamet da osuđuješ mamu jer je mama!
Ona majka koja zaista radi na sebi shvata značaj svoje uloge, trudi se da što više kvalitetnog vremena provede s porodicom. Daje sve od sebe na poslu, usavršava se, radi na sebi zaista.Vaspitava dete svojim primerom. Posećuje salone lepote i ona, ali joj ulepšavanje nije stil života. Bavi se detetom i sobom, u pravom smislu. Decu ne usrećuju ljuljaške na kojima se sama ljuljaju, mobilni telefoni, a ni brendirana garderoba. Ako ne misliš tako, zapitaj se još malo. Postavi sebi pitanje: "Koje uspomene iz detinjstva će tvoje dete pominjati na porodičnim skupovima za dvadesetak godina?"
Već neko vreme sam primetila da te sredina natera da se postidiš, kada kažeš da ne možeš nešto zbog dece, jer imaš decu, jer nema ko da ih pričuva.... pa taj podsmeh- a da ona ima decu, SAMO ona ima decu.....
ОдговориИзбришиTeško je biti i samo mama, nekome se tako udesi, pa džabe i diploma i san o nekom poslu. Postaneš ekspert za neke druge stvari, školuje te život..... pa se opet postidiš jer bože moj, samo si mama.... a najteže je biti "samo" mama, bar u današnje vreme, kad se ljudi nekako otuđiše.... i zaista uvrnuto je sve to.... Najvažnije mi je što sam mama a sve ostalo mi služi da bih bila bolja karika u našoj maloj porodici.....
Slažem se s Vama. Nažalost, taj stid nije mi stran! Hvala što pratite moju stranicu! Sve najbolje i srećno u mamovanju ;)
ОдговориИзбришиŽelim zahvaliti dr. Agbazaru iz AGBAZARA TEMPLE za vraćanje mog muža koji je napustio mene i djecu skoro 2 godine. nikad nisam učio da ću ga vratiti sve dok nisam vidio komentar na internetu o dr.agbazara i kontaktirao sam ga, nakon što sam slijedio sve upute koje mi je dao dr. Agbazara, moj suprug se vratio molivši za oproštaj u roku od 48 sati. Hvala liječniku vaša čarolija je stvarno sjajna. Za one od vas koji imaju problema u braku / vezi, trebate ga kontaktirati za pomoć putem ( agbazara@gmail.com ) ILI WhatsApp / call ( +2348104102662 ). I doživite to svoje.
ОдговориИзбриши